Kontaktirajte nas: 021 431360 | 064 4469925 | 011 41 21 439
Uloga kolorita u prostorijama
31/08/2018 Predrag Matić

Uloga kolorita u prostorijama

Blog
firma

Najveći deo dana provodimo radno i to obično u zatvorenom prostoru.Odsustvo prirodnog okruženja kompenzovali smo unoseći biljke u naš radni prostor. Isto tako neophodan je i kolorit. Boje unose svežinu i živost uprostoru, inspirišu i pružaju bolju koncentraciju.

Uklapanjem raznih dezena, boja, materijala dobijamo ambijent koji pruža pozitivnu radnu atmosferu.

Tako na primer ako izaberete belu boju za Vašu kancelariju – ona će činiti da ona bude prostranija. Bela je neutralna i može da stvori dojamsterilnosti i monotonije ako jedina preovladava. Međutim ako se dozira i njen potencijal na pravi način iskoristi ona reflekutuje svetlost, kancelarija biva svetlija i pruža dodatni elan pri radu.

Plava boja se savetuje ljudima koji su svoj posao pronašli u knjigovodstvenim uredima. Daje produktivnost ako se uklopi sa “emotivnijim” bojama i dezenima. Ljudi koji su svoj pravac radne karijere usmerili na kreativnijim zanimanjima, biraju toplije nijanse crvene i narandžaste. Pošto su to poslovi koji zahtevaju vizuelizaciju ove boje pružaju emotivnu ravnotežu.

Neslaganje dizajnera i psihologa oko odabira boja za kancelariju je i dalje prisutno. Možda je najbolje krenuti od saveta koji možete dobiti od profesionalca. Tada ćete dobiti maksimalnu produktivnost a Vi zadovoljni učinjenim krenućete u nove radne pobede.

Mi smo se obratili arhitekti Borisu Dačiću iz Archipunct studija, i evo šta nam je rekao.

#1 Uloga kolorita u radnim prostorijama

“Prvo mi gradimo kuću, a posle kuća gradi nas!”

Odgovornost prema projektovanju – dizajnu je velika, kako u smislu osnovnih formi prostornih celina
tako i na nivou detalja kao što je kolorit. Bilo da su u pitanju radni ili bilo koji drugi prostori one su svakako
jedan od ključnih elemenata dizajna. Da li naglašavaju celine, detalje, da li ih razdvajaju ili spajaju.

Da li ih u isto vreme i razdvajaju i spajaju. Možemo nabrajati u nedogled samo klasične uloge boja odnosno kolorita sa aspekta arhitektonskog dizajna. Svakako da ih ima mnogo da su tu i likovni i mnogi drugi segmenti umetnosti u kojima kolorit može da učini sve da se osećate savršeno u radnoj prostoriji ili sa druge strane da jedva čekate da iz nje pobegnete.

#2 Kako odabrati boje za kancelariju prema vrsti posla koju obavljaju zaposleni u pomenutoj prostoriji?

Stručno i marljivo istražujući potrebe i afinitete pojedinaca kao budućih korisnika namenskog prostora – kancelarije kao i kod bilo kog drugog prostora ili prostornih celina i slično. Usklađivanje nečijih želja odnosno ukusa sa onim što prostor u istinu traži jeste suština.

Iz mojih odgovora bi mogli zaključiti da nam za sve zadatke koje Vaša pitanja nose zapravo treba stručnjak. To nije u potpunosti neophodno kako bi dobili zadovoljavajući ili potpuno “tačan” odgovor na projektni zadatak odnosno – odgovor na želje klijenta ali nije ni daleko od toga – jer sam talenat često nije dovoljan. U tom kontekstu je dobro pomenuti jednu od razlika a to je što ne školovani dizajneri ne moraju da znaju zašto se nešto “slaže” ili zašto je nešto lepo, dok ovi drugi to mogu da Vam objasne.

kancelarija

#3 Da li prvo odabrati nameštaj za radnu prostoriju ili krenuti od odabira boja za zidove?

To je isto kao kada bi pitali muzičare da li prvo pisati muzičku kompoziciju ili pisati tekst za istu. Međuzavisnost elemenata jednog prostora, čak i prostornih nivoa, je uvek prisutna u dobrom dizajnu – o tome bi mogli razgovarati danima iako su stvari sa druge strane vrlo jednostavne. Tokom faza projektovanja i dizajniranja bilo da je u pitanju enterijer, kuća, čitavo naselje itd. arhitektonski elementi menjaju jedni druge kako bi se dobila skladna celina.

Ako bi trebalo da skratim odgovor ne obrazlažući šta su to sve arhitektonski elementi i ne pominjući
prostorne nivoe koji utiču na odabir elemenata na nivou konkretnog predmeta – stolice i kolorita, onda bih mogao zaključiti da ni jedan od pomenutih pojmova i stvari nema tačan prioritet i ako svakako mogu ili “moraju” da budu smernice ka “tačnom odgovoru” na projektni zadatak odnosno želje investitora koji naručuje dizajn.

#4 Poklapanje kolora nameštaja i ostalog ambijenta – DA ili NE?

Ne postoji tačan odgovor. Kao arhitekte – dizajneri uvek moramo ispoštovati želje i ukus klijenta odnosno investitora u isto vreme ga usmeravajući da ne pretera sa razlikama, količinama, idejama. Svako od nas ima neki stil i afinitete. Međutim bez obzira na njih pravila postoje. Monohromatski dizajn baš u zavisnosti od ambijenta sam po sebi može biti dovoljan.

Uzmite za primer velikane i preteče moderne arhitekture od kojih za Šarla Eduarda Žanerea (Le Korbizje) većina sigurno zna, a kod koga se samo bele površine – forme savršeno “prikazuju” i savršeno čine prostornu – arhitektonsku kompoziciju samo pomoću igre svetlosti i senke!

Kao u odgovoru na predhodno pitanje sve zavisi od odnosa elemenata, stila ili stilova jednog ambijenta i njegovog okruženja i mnogih drugih sila u arhitekturi. Čest je slučaj da tokom procesa projektovanja-diazajniranja shvatimo da nije dovoljno dobro kada isti teži monohromatskom tako da je odgovor zapravo ne određen.

#5 Uticaj boja na radnu učinkovitost ljudi

Odgovor je isti kao i na prvo pitanje uz podsećanje da je odabir boja između ostalog posledica odabira stila u kome je dizajniran radni prostor kao i da su te stvari međusobno zavisne na mnoge načine.

Ukoliko su zadovoljeni afiniteti korisnika radnih prostorija i u osnovnim segmentima dizajna od funkcija do izbora detalja na nivou predmeta onda će odabir boja za iste kroz klasične arhitektonske elemente, likovne, vajarske, i druge detalje imati moćan i potpun efekat. U tom slučaju imamo prostor koji će iako radite posao koji ne volite – činiti da ga radite sa uživanjem.

#6 Opremiti advokatsku kancelarijju i turističku agenciju – Primer i razlika

Pitanja jesu naizgled različita ali traže zajedničku suštinu u odgovoru.

Kao što sam već rekao, namena prostora ili njenih celina zajedno sa svojim neposrednim pa čak i posrednim okruženjem, daće sam po sebi smernice za dobar dizajn i odabir opreme – detalja. To vam je i primer dobrog početka i svega ostalog što dizajn kao takav treba da sadrži a razlike se same javljaju od projekta do projekta, u zavisnosti od svih tih sila – smernica u arhitekturi i dizajnu.

Kada bi malo banalizovali temu mogli bi da kažemo da “oprema” jedne advokatske kancelarije može da bude i klasičnog i modernog – minimalističkog na stila na primer. Sa bilo kojim izborom možemo postići uzvišenost, autoritativnost, intimnost i mnoge druge vizuelne i dramske efekte koje takav prostor traži.

Dok sa druge strane jednoj turističkoj agenciji ne priliči baš svaki odnosno klasičan stil u potpunom smislu jer sam program turističke agencije treba da nas između ostalog asocira na nešto sto treba da nas iznenadi i obraduje, na nešto novo što ćemo uživo prvi put videti i doživeti i ništa suprotno od toga kao što je preterana ozbiljnost ili sličan očekivani efekat koji većina pojedinca svakako očekuje u prostoru advokatske kancelarije.

bordo stolica